NAUČI UČITI BRŽE

Ako si student, sigurno si se bar jednom našao u situaciji kada pomisliš kako je gradiva previše, a vremena premalo. Poželiš da možeš učiti brže i efikasnije. U nastavku teksta ti donosimo načine na koje se to može ostvariti.

Ono u čemu studenti najčešće greše je to što smatraju da je razumevanje pročitanog gradiva isto što i zapamtiti pročitano. Naime, oni ne ponavljaju ono što su pročitali, već nastavljaju da čitaju sledeće lekcije, misleći da su ih zapamtili.

Ključ za učenje je ponavljanje. Nove lekcije treba pogledati što je pre moguće, a ponavljanje treba da se vrši više puta između prve obrade lekcije i završnog ponavljanja gradiva za ispit. Sa svakim ponavljanjem materije koja se uči, rastu šanse za njeno permanentno usvajanje.

Ne samo da će višestruko ponavljanje pomoći pri razumevanju onih stvari koje niste razumeli, već će vam pomoći da zapamtite i one koje ste razumeli, a zaboravili. Nervoza i nedostatak vremena vas naročito mogu poremetiti, ukoliko dugo ne ponavljate ili ponavljate gradivo neposredno pred ispit.

Tehnike za brže pamćenje tokom učenja

Na sajtu Studentski život su naveli devet najvažnijih tehnika za brže pamćenje tokom učenja:

– Akronimi i akrostihovi –

Akronim predstavlja izmišljenu kombinaciju slova, pri čemu svako od slova treba da podseti na činjenicu koju treba zapamtiti. Možemo koristiti u situacijama kada treba da naučimo podele u tekstu, tako što ćemo izmisliti neku reč ili više reči koje će sadržati početna slova tih podela.

Akrostih je izmišljena rečenica u kojoj prvo slovo svake reči treba da podseti na ideju koju treba zapamtiti. Na primer, ako treba da zapamtimo note na muzičkoj skali – E, G, D, B, onda možemo izmisliti akrostih tipa: EMA GLEDA DUGAČKU BRANU.

Akronimi i akrostihovi služe za informacije koje se pamte pomoću ključnih reči.

– Lokus metoda –

Koristi se za pamćenje do 20 pojmova. Poenta je da odaberemo neko mesto na kome provodimo mnogo vremena (npr. soba) i da zamislimo sebe kako šetamo i uvek primećujemo iste stvari istim redom – npr. tepih, krevet, stolica itd. 

Zatim, treba da zamislimo kako na svakom od ovih mesta stavljamo stvari koje treba da zapamtimo. Potrebno je da imamo uvek isti pravac kretanja (tepih – krevet – stolica). Na primer: ako je potrebno da zapamtite imena kompozitora koji su dati u nekoj lekciji (Rosini, Vivaldi, Paganini), zamislite da šetate stanom i da se na tepihu ugledate Rosinija kako čita svoju komoziciju, zatim nailazite na Vivaldija koji se u vašoj stolici, potom se okrećete ka stolu i vidite Paganinija kako vam pretura po razbacanim knjigama i sveskama. Slično je i sa stvarima, kao i drugim pojmovima.

– Povezivanje –

Ovo se koristi za liste sa ili bez redosleda. Od pojmova koje treba zapamtiti pokušajte da stvorite kratku priču u kojoj svaka reč ili ideja koju treba da zapamtite asocira na sledeću reč ili ideju. Ako, na primer, treba da zapamtite reči: Čerčil, ruke, soba, ugovori, možete smisliti priču u kojoj je Čerčil raširio ruke u sobi u kojoj se nalazi grupa ljudi sa kojima potpisuje ugovore.

– Tehnika skraćivanja –

Tehnika koja pomaže pri smanjivanju broja informacija, tako da dobijemo celinu koju ćemo lako zapamtiti. Na primer, skraćenice CINS (Centar za istraživačko novinarstvo), APR (Agencija za privredne registre). Ove skraćenice su nastale uzimanjem prvog slova pojedinih reči.

– Tehnika povezivanje reči u rečenicu –

Koristimo je kada želimo da zapamtimo ključne reči. Ovom tehnikom slažemo nepovezane reči u jednu logičku rečenicu. Na primer, treba da zapamitimo reči biznis, preduzetnik, ideja, tržište. Možemo ih zapamtiti u obliku rečenice: Za uspeh u biznisu preduzetnik mora imati dobru ideju koja treba da bude prihvatljiva sa aspekta tržišta.

– Tehnika kodiranja –

Ova tehnika se koristi kada treba da zapamtimo neku formulu. Na primer, jačina delovanja sile se dobija kada se pomnoži masa sa ubrzanjem (F=m∙a) se može zapamtiti kroz rečenicu: Bio je fudbaler Milana i Ajaksa.

– Metoda mesta –

Odaberite neki prostor koji često koristite ili kroz koji stalno prolazite, a zatim određene stvari ili pojmove iz lekcija poređajte vizuelno na određena mesta. Kad god pogledate u to mesto, znaćete na koji pojam se odnosi i uvek ćete moći da se podsetite pređenog gradiva. Taj prostor može biti vaša soba, kuhinja, čitaonica, bilo koji prostor u kojem učite.

– Tehnika rimovanja –

To je takođe zgodna tehnika za pamćenje formula, ali i drugih stvari. Poenta je napraviti neki stih, nešto što se rimuje. Na primer, formulu za akceleraciju možete zapamtiti kroz stih: Iz fizike je osnovno znanje, sila kroz masa jednako je ubrzanje.

– Metoda prostornog uređenja stranice –

Ova metoda podrazumeva da vaše beleške sa predavanja upišete na stranice prethodno sažetog teksta za učenje. Tako ćete dobiti prostorni raspored dobar za pamćenje.

Ako primenite ove tehnike, moći ćete da povežete nepovezano, veći broj podataka svesti na manji broj, napraviti smisleno od besmislenog, naučiti koje znakove da upotrebite da se prisetite nečega.

Preuzeto sa iserbia.com